Atina – 333 dana čudesnog sunca!

Ključ za potpuni doživljaj Atine je videti sve čudesne poglede koje nudi

Nema sumnje, veličanstvena istorija i ruševine već godinama Atinu drže na “must see” listi svetskih putnika.

Uprkos krizi koja trese zemlju sad već dosta dugo, turisti i dalje ovde evre ostavljaju s radošću, a osim besciljnog šetanja kojem bi trebalo da se prepustite, tu su i mesta koja ćete želeti da obiđete.

Centar savremene Atine nalazi se oko Omonia i Sintagma skvera (Platia Omonias i Platia Syntagmatos), ali je u vreme kada je nastala njen centar bio nadaleko čuveni Akropolj (Acropolis). U doba svog najvećeg procvata, u 5. veku pre naše ere, njom je vladao vojskovođa Perikle, samo jedan od ljudi kojima Atina duguje svoju večnu slavu.

Ako ste u Atinu krenuli sa namerom da razgledate njene ulice sa lepim starim zgradama, moraćemo da vas razočaramo. Osim nekoliko velikih starih zdanja, kao što su zgrada Parlamenta, Univerzitet, Nacionalna biblioteka i sličnih, u Atini su zgrade prilično obične, i nemaju onaj evropski sjaj. Zahvaljujući 550 godina pod turskom vlašću, u ovom gradu nikada nije postojao „barok“, „rokoko“, i „art-deco“. Ipak, u njemu postoje, često i usred grada, ostaci iz mnogo starije istorije, kojima se može pohvaliti retko koja prestonica Evrope.

Plaka

Ako ste ikad išli prema Akropolju u smeru severoistoka, verovatno ste se sjurili uličicama i pešačkim zonama koje se zajedno zovu – Plaka. Ovde ćete pronaći najbolje suvenire, posebnu hranu, a noću se ovaj deo grada pretvara u mesta za odlične izlaske. „Problem“ vam jedino mogu praviti nasrtljivi vlasnici kafića i restorana, koji će vas vući za rukav da popijete piće baš kod njih…

Nije važno koji je mesec, na pijaci Monastiraki uvek je gužva. Pijaca deluje nestvarno i filmski, jer ovde možete da nađete od igle do lokomotive. Oni kojima se ne kupuju ‘tričarije’, uvek mogu da se upute u ulicu Ermou i da troše na garderobu.

Posejdonov zalazak

Daleko najlepši zalazak sunca u Grčkoj je na Santoriniju, ali tik uz njega je onaj sa Posejdonovog hrama. Na obali, sat i po od Atine, spomenik dolazi da razgleda hiljade turista, a put do tamo izgleda kao da se vozite zapadnom obalom SAD – a. Kad ste već ovde, svratite i u selo Fokia na večeru i čašu dobrog vina.

Slike u istorijskim knjigama nisu dovoljno žive da bi dočarale, ali čim se nađete u Atini, osećate se kao da ste zakoračili u prošlost. Recimo, da biste uopše došli do Partenona, potrebno je proći poprilično naporan i prašnjav put, ne postoje nikakvi liftovi ili olakšice kao u mnogim drugim gradovima. Još kad prošetate Akropoljem, pitaćete se koji je beše vek.

Pogled bogova

Atina ima tri brda: Akropolj, Filopapos (sa starim rimskim mauzolejom) i najviši Likavit (sa kog se pruža najlepši pogled na grad, do vrha hrabri neka pešače, a drugi platite žičaru).

Ključ za potpuni doživljaj Atine je videti sve čudesne poglede koje nudi. Akropolj ima zvezdani vidikovac, ali i druga brda nude čudesne poglede. Tako, s brda Likavit, puca verovatno i najlepši pogled na grad, a na njemu se nalaze crkvica i restoran. Vredi spomenuti i Areopag, brdo koje se nalazi odmah pored Akropolja, a s čijih 114 metara vas čeka impresivan pogled na grčku metropolu.