Friday Blog – Kada bi spomenici mogli da govore… Večnost u stilu Pariza

Šta je zajedničko Balzaku, Džimu Morisonu, Edit Pjaf i Oskaru Vajldu?

Zvučaće vam čudno da ovo mesto u Parizu poseti oko dva miliona ljudi godišnje.

Mi volimo da zamislimo da se posle 18h, kada posetioci i radoznali turisti odu dalje, ovde vode filozofski razgovori, đuska na odličnoj svirci, pleše uz klasiču muziku, izvode predstave, recituju pesme…A zašto zamišljamo?

Groblje Père Lachaise (Per Lašez) u Parizu čuva verovatno najveću kolekciju ljudskog talenta (mrtvog doduše) na jednom mestu. Ovo je najposećenije groblje na svetu, a koliko velikana tu počiva, nije ni čudo.

Ako već niste videli grad svetlosti, uputite se tamo i nakon što vidite što i svi drugi gledaju, naš savet je – posvetite celo popodne Père Lachaise-u. Iako vam je sada utisak da je pomalo morbidno, šetajući ovim mestom zaboravićete na takve zablude, jer će vas suptilno voditi iz epohe u epohu.

,,Njihova nada je besmrtna ”

Smešteno na brdu sa kog ćete imati i odličan poged na Pariz, u Boulevard de Ménilmontant, groblje spolja deluje jako skromno, kapije nepretenciozne i lepe. Na ulazu čekaju vas mape do najslavnijih grobnica i spomenika, ali na svakom koraku imaćete razlog da stanete, posmatrate, divite se i analizirate, u zavisnosti koliko vas ovakve stvari zabavljaju. Skoro svaki spomenik je umetničko delo, tako da svoju posetu možete posmatrati kao posetu besplatnom muzeju.

Obavezno kupite mapu, groblje je preveliko, pokriva 44 hektara, i čuva preko milion duša. Sagradio ga je Napoleon 1804.godine, i dok tamo nisu sahranili čuvenog pesnika i basnopisca de Lafontena i književnika Molijera, ovo je bilo krajnje nepoželjni dom za zauvek.

,,Ko veruje u mene, iako je umro, živeće”

Nećete nikoga od njih upoznati (ha!) naravno, ali poseban je osećaj kada čitate epitafe na grobovima ljudi koji su značili svetu i svako je na svet uticao na svoj način.

1. Džim Morison

Zbližićete se sa frontmenom The Doors-a, čiji grob predstavlja najveći trn u oku običnih ljudi koju su na Père Lachaise-u sahranili svoje bliske članove. Na drveću ćete sresti urezane stihove grupe, ižvrljane spomenike (njegov posebno), često se tu popije pivo i pevaju njihove pesme, pa je dozvoljeno vreme posete skraćeno. Nije baš grobna atmosfera…

2. Oskar Vajld

Za razliku od atmosfere na grobu rokera, Oskar Vajld relativno počiva u miru. Pošto je pisac bio homoseksulac, postao je običaj da muškarci odaju počast tako što će namazati crveni karmin i poljubiti njegov spomenik. Ništa manje ne bismo očekivali od groblja punog umetnika…

3. Frederik Šopen

Poljski kompozitor i pijanista umro je 1849.godine. Njegovo telo je u grobu Père Lachaise-a, ali je srce u Varšavi. Poljska ambasada se pobrinula da svake nedelje na njegov grob stiže sveže cveće.

4. Molijer i de Lafonten

Francuski pesnik i basnopisac i Molijer leže jedan pored drugog. Kako su prvi sahranjeni na groblju, i “podigli” su rejting, tradicija je da se njihovi grobovi obiđu, mada niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da su njihovi ostaci zaista tu.

5. Žorž Rodenbah

Belgijski pisac i pesnik je možda najpoznatiji po svom romanu Bruges-la-Morte. Ako vam ne zvuči poznato, njegova grobnica je toliko interesantna da ćete poželeti da saznate nešto više o njemu.

6. Abelar i Eloiza

Nemojte razbijati glavu, Abelar i Eloiza su poznati samo po svojoj nesrećnoj ljubavi. On je bio uvaženi francuski filozof i njen učitelj, a ona bogata plemkinja. Nakon što su dobili vanbračno dete, Eloizu je ujak poslao u samostan, a Abelar je kastriran. Njihova ljubavna pisma, koja su razmenjivali do kraja života, ušla su u legendu. Kosti su im sahranjene zajedno 1817. godine. Danas je običaj da parovi na njihovim grobovima ostavljaju svoja pisma.

Na Per Lašezu ćete naći i pevačicu Edit Pjaf, opersku divu Mariju Kalas, slikare Amedea Modiljanija i Maksa Ernsta, pisca Marsela Prusta i Balzaka, kompozitora Rosinija, ali i mnoge pale borce u revolucijama i ratovima.