Sofija – druga najstarija prestonica Evrope

Sofija je prelep i jako povoljan grad, posetite i obližnje planine i… jedite, jedite, jedite :)

Sofija je nastala pre 7 hiljada godina, a od početka do danas, kroz nju su prošli brojni narodi, različite kulture i civilizacije koje su iza sebe ostavile upečatljiv trag, vidljiv i dan danas. Mi vam dajemo par saveta i informacija koje možete proslediti svojim prijateljima u inostranstvu, a nije na odmet i da je samo posetite i uverite se sami…

Kada bismo morali da odaberemo destinaciju koja je još uvek nedovoljno turistički eksploatisana, dovoljno zanimljiva da u njoj možete provesti nekoliko dana, toliko jeftina da će vam se činiti kako ništa ne trošite i ujedno na nekoliko sati vožnje od nas, na koji biste grad pomislili?

Ovaj put smo se posvetili Sofiji, gradu smeštenom u srcu Bugarske koji je ujedno poznat po tome što je i drugi najstariji glavni grad u Evropi.

Ulice Sofije ispunjavaju istorijski spomenici, kao što je ekstravagantna crkva Aleksandra Nevskog, koja se nalazi u centru grada. Ima dosta muzeja i galerija koji izlažu umetnička dela i predmete bugarske istorije.

Hram Aleksandra Nevskog jedan je od najvećih pravoslavnih hramova u svetu. On je simbol ne samo Sofije, već i Bugarske, a samim tim je i najposećenija turistička atrakcija. Dobio je ime po Svetom Aleksandru Nevskom, zaštitniku cara i njegove porodice. Unutrašnjost je bogato ukrašena najboljim materijalima uvezenim iz inostranstva.

Crkva Bojana nalazi se na periferiji Sofije, a sastoji se od tri zgrade. Freske u ovoj drugoj crkvi, naslikane 1259. godine, čine je jednom od najvažnijih kolekcija srednjovekovnog slikarstva. Ovo mesto je jedno od najkompletnijih i savršeno očuvanih spomenika istočnoevropske srednjovekovne umetnosti.

Vitoša je najposećenija planina Bugarske. Krase je borove šume i veoma stenoviti viši predeli. Može se pohvaliti mnoštvom obeleženih staza kroz šumsko područje. To je super mesto za izlete i šetnju.

Sofijska mineralna kupatila, poznata i kao turska kupatila, sagrađena su između 1911. i 1913. godine. Svojom prugastom fasadom i keramičkim ukrasima podsećaju na dizajn srednjovekovnih crkava Nesebara. U centralnom delu malog trga između kupatila i džamije Banja Baši nalazi se moderna česma, gde stanovnici pune boce besplatnom toplom mineralnom vodom.

Jedite, jedite, jedite

Bugarska hrana je zakon! Iako baš nema neke specijalitete koji su popularni širom sveta kao što je to turski kebab ili mađarski gulaš, Bugarska, pa samim tim i Sofija se ipak može pohvaliti ukusnom hranom o kojoj vredi pisati i pričati. Najpoznatiji gastro proizvodi, i svojevrsni simbol bugarske kuhinje, su mlečni proizvodi na čelu s jogurtom. Sirevi dolaze u svim mogućim oblicima, a ni povrće Bugarima nije strano.

Naravno, jede se i meso, a bilo šta da jedete, biće začinjeno belim lukom, mlevenom paprikom, peršunom, pa čak i ružama po kojima je Bugarska poznata. Ako putujete u Sofiju i želite da probate neka jela, svakako neka to bude Kozunak (slatki hleb), bugarsku pitu od krompira, tikvice u sosu od kefira, Banizu (pita punjena ovčjim sirom), Bansku kavyramu (musaku od mesa i povrća), supu od graška, Kavarnu (gulaš od mesa jetre, pečuraka i krompira) te papriku palneni (punjene paprike s mesom, pirinčem i ovčjim sirom).

Istorijsko trgovačko središte

Prestonica Bugarske je bila pod Rimljanima od 29. godine posle Hrista, da bi je 447. godine dolaskom u Evropu uništili Huni, a u 14. veku došla u ruke Osmanskog Carstva i time postala glavni grad provincije Rumelije. Smeštena je u srcu Balkana, pa se kroz istoriju pronašla i na ruti koja kopnenim putem iz Male Azije vodi prema Evropi. Do grada vode tri planinska klanca, kojima su još od antičkih vremena prolazili važni putevi, povezujući tako Jadransko more i Srednju Evropu sa Crnim morem.