Da li znate gde se nalaze potpuno automatizovani toaleti i najveća riblja pijaca na svetu?
WC šolja se podiže kako joj se približavate. Daska je topla, a voda se sama pušta kada je „gotovo“. Čak se i poklopac automatski zatvara u slučaju da zaboravite ili nemate naviku. Tako, i pored sve te automatizacije, bez preterivanja, na ovoj wc šolji ima oko 15 različitih dugmića i opcija za vršenje nužde.
Da, stigli smo u Tokio!
Da su samo toaleti zbunjujući bilo bi lako. Ali, lutajući ulicama ovog grada dobijete utisak da se nalazite u jednoj ogromnoj operacionoj sali – svi nose maske preko lica, a Tokio je jedan od najnezagađenijih gradova na svetu sa jako malo industrije. Sve upućuje na to da su zastrašeni od bacila i mogućih zaraza. To i fascinacija anime filmovima i manga stilom stripova je nešto nama potpuno kulturološki strano.
Usled svih ovih nepoznanica, bilo nam je puno lakše kada smo u toku našeg puta unajmli dva vodiča i ovo bismo preporučili svima koji u Tokio dolaze prvi put. Grad ima preko 500 stanica u svom transportnom sistemu, a skoro su sve obeležene i engleskim jezikom. Darena, koji živi u Japanu već godinu dana, smo našli preko web sajta Context travel.
Prvo nas je odveo u stari grad Tokija, Asakusu. Izlazeći iz metroa, pozdravlja nas Tokyo Skytree (levo) koji stoji odmah do Kirin pivske kompanije sagrađene da liči na čašu punu piva sa penom na vrhu (centar slike). Na slici, desno od „čaše“, nalazi se skulptura, u narodu poznata kao “zlatno govno“ – ne baš najsvetliji trenutak u karijeri vajara Filipa Starka, jer je trebalo da predstavlja podizanje pivske pene.
Nastavljamo ka starom budističkom hramu, Senso ji koji je u blizini još jednog šintoističkog hrama. Cela oblast datira još iz 7. veka, ali je bombardovana u II svetskom ratu i nakon toga renovirana.
Kako smo stigli do hrama, stajemo kod omikuji štanda gde nam Daren kaže da izaberemo jedan štapić sudbine sa brojem na sebi i otvorimo fioku sa istim brojem. Ako izvučete lošu sreću, tradicija je da izvučeni štapić zavežete za nešto. Ovo je popularna atrakcija u Tokiju, posebno u vreme Sanja Matsuri , šintoističkog festivala koji slavi tri osnivača hrama, kada se za tri dana ovde sjati prosečno dva miliona ljudi.
Od Darena smo naučili da Japanaci, osim osnovna četiri ukusa, imaju i umami – u prevodu „slasno i slano“, kao peti ukus.
Posle umami užine, nastavili smo do Ueno parka gde se slavi Hanami – spektakularan prizor cvetanja trešnji koji traje samo dve nedelje aprila. Na putu ka Nacionalnom muzeju, koji ide oko Shinobazu jezera, ima preko hiljadu trešnji. U vreme Hanamija Japanci ovde prave izlete i dolaze jako rano da bi zauzeli mesto.
Dolazimo do Akihabare, mesta poznatog kao Električni grad jer je to deo Tokija u kom možete naći sve živo.
Od zvučnika do električne sprave za vežbanje mišića lica.
U blizini je i managa i anime oblast, gde su žene kostimirane i pozivaju vas na kafu ili ručak u restorane u sličnom stilu. Sve deluje vrlo nevino i naivno i da delimo oduševljenost prema ovome sigurno bismo pristali. : )
Sledeći dan, unajmili smo Yuki preko Inside Japan tura da nam pokaže svoju verziju Japana.
Počeli smo od Tsukiji riblje pijace.
Ovo je jedno od obaveznih odredišta kada ste u Tokiju jer ne smete propustiti da vidite najveću riblju pijacu na svetu. Oko 2 i po hiljade tona ribe vredne 30 miliona dolara prođe kroz ruke 60 hiljada radnika svakog dana. Nadamo se da ćete imati tu čast da je posetite pre nego što je premeste u Toyosu naselje u novembru 2016., zbog Ol 2020. godine.
Dugo smo šetali pijacom, a kada je počela kiša sklonili smo se u Sushi Zanmai restoran. Osoblje ovde ima pločice sa imenom, navedeno odakle potiču kao i koji im je hobi. Naš kuvar, koji voli sport, spremio nam je predivan tradicionalan suši tanjir – sirovu tunu, lososa, lignje i haringu.
Siti, pošli smo da obiđemo Hama-rikyu baštu koja potiče od Tokugawa Shogun koja je služila kao spoljna tvrđava Edo zamku. Uprkos visokim zgradama u blizini, izgleda da crni borovi ovde uspevaju i nastavljaju da predstavljaju simbol večnosti, kako nam je Yuki rekla.
Za kraj dugog dana, ostavili smo jako zanimljivu oblast Kagurazaka koja je poznata po šopingu, kafićima i restoranima. Zapravo, ovde se nalazi 12 restorana sa tri Mišelinove zvezdice, 53 sa dve zvezdice i 161 restoran sa jednom Mišelinovom zvezdom, a svaki gurman zna šta to znači. Ovo čini Tokio nezvaničnim gastronomskim centrom, čak i ispred Pariza.
Naše putovanje je bilo kratko, i postoje stvari koje smo nerado propustili – kao što je sumo rvanje ili poseta planini Fuji. Nadamo se da ćete poželeti da vidite ovu nama tako izazovnu i daleku zemlju, da upoznate jako ljubazan i obziran narod, upoznate njihovu kulturu i javite nam da li ste jednako oduševljeni kao mi!
Pa, kada polećete? : )
Online rezervacije na playtravel.rs
ili telefonom na 011.305.93.14
Vaš Komentar ili Pitanje
Komentari Putnika