Zašto ćemo i dalje čitati vesti o avionima koji nestaju?

Prva vest je primer odsustva informacija. Avion je nestao.

U modernoj eri gde je protok informacija esencijalan i u svakom momentu dostupan, sa pristupom svim informacijama o našem kretanju i dnevnim aktivnostima, postavlja se pitanje zašto je prihvatljava vest da je avion nestao.

Kako to avion, koji prevozi nekoliko desetina putnika ili čak nekoliko stotina putnika, može samo da besciljno nestane u vazdušnom prostoru?

Naravno, avion nije nestao, već je tragičan pad aviona EgyptAir 804 u četvrtak ujutro tmuran podsetnik medijskog prikaza stvari, kao nastavak istog tona prenosa informacija još od nestanka Malaysia Airlines leta 370.

Prva objavljena informacija o nestanku aviona usledila je neposredno po automatskom signalu za uzbunu oko pola 5 ujutro. Avio kompanija EgypAir je preko svog tviter naloga objavljivala špekulacije o lokaciji aviona i razlozima nestanka, što se može smatratiti neodgovornim postupkom.

Od nestanka aviona Malasiya Airlines, avio industrija, mediji kao i profesionalni i amaterski blogovi za praćenje letova su unapredili proces indentifikovanja i istrage mogućih incidenata. Iako je avio saobraćaj na najvišem bezbedonosnom nivou u svojoj istoriji, tragični padovi letova avio kompanija Malasiya Airlines, Metrojet i Germanwings doprineli su podizanju informisanosti o incidentima odmah nakon nastanka istih.

Utešno bi bilo verovati da će tehnološki napredak sprečiti buduće tragične događaje u avio industriji ali je svakako nemoguće ukloniti rizik u potpunosti i mi ćemo, na žalost, čitati i dalje vesti sa ovakvim naslovima, nezavisno od činjenice da letenje nije nikad bilo bezbednije.

Broj putnika na svim letovima porastao je za 5,9% u 2014. godini, 6,5% u 2015. godini po statistikama IATA, koja obuhvata 250 avio kompanija i 84% ukupnog broja letova. Broj raspoloživih mesta na svim letovima tokom obe godine porastao je za 5,6%.

Smatra se da su ovim povećanjima u broju putnika uveliko doprinele low cost avio kompanije, posebno na trištima u razvoju.

Svetska mapa letova u svakom momentu izgleda ovako:

Dugorčni trendovi nam pokazuju da avio industrija postaje bezbednija

Od 1994. godine broj preletenih sati se udvostručio, sa 26 miliona na skoro 55 miliona preletenih sati tokom 2013. godine. Samo u Americi broji se 24 miliona sati letenja, tokom kojih je prevezeno 166 miliona putnika u 2010. godini.

Uzevši u obzir ovoliko povećanje broja letova i najmanji procenat incidenata dovodi do velikog broja žrtava. Na serću, broj incidenata tokom prethodnih 5 godina je znatno smanjen, što je i rezultiralo povećanjem bezbednosti u avio industriji.

U 2012. godini globalni broj nesreća, sa komercijalnim letovima, bio je 3,2 po milionu letova. U 2013. godini taj broj iznosio je 2,8 nesreća po milionu letova. Na žalost, 2014. godina je pokazala anomaliju na ovakvo smanjenje, jer je broj žrtva bio veći nego u prethodnom periodu, pre svega zbog povećanja broja sedišta na novim letelicama.

Protekle decenije odnos nesrećnih incidenata se znatno smanjio u odnosu na ukupan broj letova. Istraživanja su pokazala da kad bi se sadašnji obim letova preslikao na nivo bezbednosti u 1973. godini da bi se nezgode dešavale na svakih 41 sat leta.

2015. godina je pokazala srećnu anomaliju, jer po broju smrtnih slučajeva predstavljala jednu od najbezbednijih godina u avio industriji i ukazuje na trend visoke bezbednosti. Šok su svakako bile dve velike nesreće, pad letelice avio kompanije Germanwings i Metrojet, koje su svakako unele strah, uprkos kojima se ulažu svi mogući napori da se ovakvi rizici dodatno umanje.

Brže do više informacija

Kao i znatan rast u avio industriji jasan je i veliki tehnološki napredak. Tokom poslednje dve decenije radari i satelitski sistemi za praćenje letova su znatno napredovali i očekuje se potpuna satelitska pokrivenost svih letova već u 2018. godini. Rapidni razvoj komunikacije na globalnom nivou je svakako povećao našu izloženost vestima o avio nesrećama na bilo kom delu planete. Ironija je međutim, da iako je vidan tehnološki i komunikativni rast pokazan u praćenju letova, da sve nastale nesreće dobijaju veću medijsku pažnju, odmah po nastanku.

Istog momenta kada neki let izgubi kontakt sa radarom inicijalni signal za uzbunu se šalje koji pokreće pretragu za letom. Mediji istog momenta objavljuju vest o nestanku koja eskalira na društvenim mrežama i za nekoliko sati i najmanji incidenti postaju globalna vest. Uz brzo širenje informacija o nastalom incidentu u avio saobraćaju ljudska psihologija predstavlja dodatni faktor o osećaju straha od letenja uprkos činjenici da leteti nikad nije bilo sigurnije. Značajno smanjenje avio nesreća stavlja akcenat na postojeće koje tako u malom broju ostaju u memoriji putnika, ironično zar ne?

Nestanak, kao pogrešna definicija

Pre nestanka leta 370 avio kompanije Malasiya Airlines, poslednji avion koji je dobio globalnu pažnju zbog nestanka bio je let avio kompanije Air France 447, koji je izgubljen blizu obale Brazila 2009. godine i pronađen je tek nakon dve godine. Frekvenstost nestanka nekog leta na bilo koje vreme je na vrlo niskom nivou u poređenju na ukupan broj letova. Let avio kompanije EgyptAir koji se srušio u vodi je pravi pokazatelj koliko nove tehnologije i obučen kadar mogu u malom vremenskom periodu da lociraju izgubljenu letelicu. Kako upravo ta tehnologija znatno napreduje ideja o nestalom avion je uveliko zastarela, međutim strah o gubitku aviona sa bilo kojim brojem putnika je toliko veliki da će u vokabularu ostati reči nestao i izgubljen, ma koliko pogrešne bile.